Црква Св. Арханђела Гаврила је подигнута 1832. године на темељима раније средњевековне цркве. Везује се за проту Атанасија Антонијевића, који је заклео учеснике Првог Српског Устанка и сматра се централном личношћу збора у Орашцу.

После устанка црква је спаљена након чега су је мештани обновили. То је једнобродна грађевина димензија 6m x 18m, са издвојеном полигоналном апсидом на источној страни и накнадно изграђеним звоником. Зидана је у камену, ојачана луцима и засведена. Кровна конструкција прекривена је лименим таблама. Једноставни ритам фасадне обраде нарушен је плитком рељефном орнаментиком испод кровног венца, изведеном у малтеру.

У цркви су постојала три дрвена иконостаса. Први је сликао Живко Павловић „молер пожаревачки”, који је половином XIX века радио на многим црквама у овом делу Србије. Затим је иконостас живописао иконописац Светислав Ђурић, који је по избору тема и распореду следио стари иконостас.

Приликом последње реконструкције цркве, 2014. године постављен је иконостас од белог венчачког мермера.

На спољашњој страни северног зида цркве налази се спомен плоча која сведочи о историјском догађају везаном за проту Атанасија Буковичког.

Спомен чесма на улазу у порту је такође од великог историјског значаја за овај крај. Направљена је 1927. године за време краља Александра I Карађорђевића, од камених блокова, а у спомен устаницима и палим ратницима у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године.

Библиографија:

Боривоје Радић, Предраг Пајкић, Знаменитости Шумадије, Завод за заштиту споменика културе и Јефимија, Крагујевац 2007., 220-224