ТОПОЛА

aradjelovac, crkva brezovaca

Неколико километара северозападно од Наталинаца у засеоку Павловац налази се црква брвнара посвећена Св. цару Константину и царици Јелени. Око цркве налазе се бројни  надгробни споменици који су положени и до самих темеља цркве, са источне и јужне стране. Ту је некада било старо сеоско гробље које је временом  напуштено. Са западне стране цркве у другој половини XIX века саграђен је дрвени звоник.

Тачан датум подизања цркве није познат, али је највероватније саграђена двадесетих година XIX века.  У новијој цркви у Наталинцима чувају се иконе које су пренете из павловачке цркве. Познато је да су ове иконе у павловачку цркву пренете 1827. године из старе саборне цркве Св. Арханђела у Београду  када је она срушена, тако да се из тога може закључити да је црква брвнара тада већ била саграђена. На таваници трема исписана су црвеном и црном бојом имена мајстора градитеља:"Димитрије, Марко, Стојадин, Станојло..." али без датума подизања. Дограђена је 1842. године о чему сведочи запис на шашовцу таванице трема.

ЦРКВА ТАЛПАРА ПОД ШИНДРОМ У ПАВЛОВЦУ

Црква је једнобродна грађевина у облику лађе, са вишеугаоним источном апсидом. Дугачка је 17m, а широка 5m. Постављена је на плитким темељима од ломљеног камена. Конструкцију зидова чине хоризонтално слагана, на крајевима ужљебљена храстова брвна која су учвршћена вертикалним стубовима. Оваква конструкција зидова разликује се од осталих цркава брвнара, али је то и разумљиво с обзиром на то да су на цркви у Павловцу брвна брадвом "искљуцана" и са обе стране, споља и изнутра, блатом олепљена и окречена.

aradjelovac, crkva brezovaca

Црква талпара под шиндром у Павловцу утврђена је за непокретно културно добро-споменик културе решењем Завода за научно проучавање споменика културе Београд бр. 684/48 од 07.05.1948. год.

Кров на овој цркви није тако висок и стрм као код осталих цркава брвнара, али је прекривен дрвеном шиндром сложеном у осам редова. Међутим, карактеристика овог крова је у томе што његов западни део није засведен у облику купе већ равно, док је источни део засведен као код свих брванара.

 Црква се састоји од три дела: припрате, централног и олтарског дела. Под у цркви је од опеке квадратног формата, а таваница од профилисаног буковог шашовца, коритасто засведеног. Следећи детаљ који представља вредност, као профилисани и обрађен детаљ у цркви,  је преграда која дели припрату од централног дела цркве. Западна врата на цркви посебно су украшена накованим профилисаним лајснама, која изгледају веома декоративно. Остали детаљи у цркви су такође богато орнаментисани као рогови, долап, реза на северним вратима итд.

 

Библиографија:

 

  1. Павловић Д. Ст.(1956.): Павловац у: Археолошки споменици и  налазишта у Србији, II Централна Србија, стр. 224-228, САНУ, Београд
  2. Павловић Д. Ст.(1962.): Цркве брвнаре у Србији, Саопштења V, стр.149, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд
  3. Радић, Б., Пајкић П. (2007): Знаменитости Шумадије, стр. 151, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац, Крагујевац

50 година Завода за заштиту споменика културе Крагујевац

Copyright © Cogent 2016. Сва права задржана - Завод за заштиту споменика културе Крагујевац