Саборна црква успења Пресвете Богородице у Крагујевцу саграђена је у периоду од 1871. до 1884. године. Зидана је од камена и опеке по пројекту Андреје Андрејевића који је био  први архитекта који је радио у Србији, а школовао се у иностранству. Пројекат, као и сам објекат, рађен је у духу руске националне школе, која је, заједно са тадашњом обновом српског стила, била увод у српско-византијски концепт по рецептури Ханзеове школе. Црква је облика уписаног крста са пет купола, од којих су мање осмоугаоне, а централна, највећа је и постављена на тамбур.