На иницијативу Вука Стефановића Караџића и Димитрија Исаиловића у Београду је, 1830. године, основана ,,Велика школа“, коју су похађали кнежеви Милан и Михајло. Када се 1833. године, Димитрије Исаиловић преселио у Крагујевац, кнез Милош је наредио да се и велика школа пресели. Она је 1835. добила назив „Гимназија“ и тако је постала прва школа која је понела овакав назив у Кнежевини Србији. Неколико година касније, тачније 1838. прерасла је у Лицеј. Када је 1833. пресељена из Београда, била је физички смештена у Топаловићеву кућу, која се налазила на скверу код крста, да би 1838. године, када је добила и нови назив, била пресељена у зграду у непосредној близини Кнежевог конака.

Када је  влада 1841. године прешла за Београд, и Лицеј је био премештен у нову престоницу. У Крагујевцу је остала ,,Гимназија'', којој је нађен нови простор у Јевремовом конаку. Недуго затим 1842. године, укинута је Гимназија и овакво стање остаје све до 1845. године, када се њен рад поново успоставља и смешта се у Шарени конак, где остаје до 1851. године. Тада се школа сели у зграду код Старе цркве, све до коначног завршетка данашње зграде Гимназије која је свечано усељена 08.10.1887. године где је смештена и данас.

Како држава није имала пара за овај пројекат, сами грађани Крагујевца одлучују да од дела пореза одвоје новац којим ће започети градњу овог здања. Не зна се по чијем пројекту је зграда израђена, али је познато да је пројекат и одобрење стигло из Министарства просвете. Радове је изводила грађевинска фирма Марка О. Марковића. На тај начин је постала најмонументалнија школска зграда у Србији, изграђена под директним утицајем средњеевропске архитектуре.

У периоду од 1898. до 1904. године, Гимназија је носила назив ''Милош Велики''.