Комплекс културног добра  „Парк Буковичка  бања“, се простире на површини од 21,5 hа. Поред извора минералне воде: “Ђулара“, „Топлара“, „Књаз Михајло“ и  „Победа“ унутар парка се налазе и други вредни објекти:

1. Зграда хотела „Старо здање“
2. Зграда „Павиљон Књаза Милоша“
3. Зграда хотела „Шумадија“
4. Зграда РХ Завода „Буковичка бања“ са отвореним и затвореним купатилом.
5. Зидана капија испред улаза у „Старо здање“
6. Збирка од 64 скулптуре настале у периоду од 1960-1987. године, а које су наведене у списку уз одлуку о проглашењу.

Идеју о подизању зелених површина и ван Београда, у другим градовима Србије је  у  XIX веку, покренуо Емилијан Јосимовић, инжењер и први српски урбаниста.

Земљиште за Парк Буковичке Бање купљено је 1849 године, када су и почели радови, засађено дрвеће, уређен извор и купатило „Талпара“. Приближно данашњи изглед  Парк добија 1856. године, и из тог периода потиче и топло купатило „ Ђулара“. За време владавине Кнеза Михајла Обреновића, Буковичка Бања постаје једно од најбоље уређених балнеотуристичких насеља. Најбоља бања у Србији, остаје све до пред Први светски рат.

Своје садашње контуре парк је добио у периоду 1900-1905.године. Алеја борова и дрворед кестенова је из тог периода.  Најзначајнију промену бања и парк су претрпели 30-их година XX века, када је бања била под управом Штедионице дунавске бановине. Током 1933/1934.године преуређени су Старо здање, Ново здање и Парк, који је из основа био реконструисан по плановима инж. А.Крстића. Поред прекрасних цветних алеја и бројних врста ретког дрвећа, у парку се налази стална поставка мермерних скулптура, најпознатијих наших и светских аутора.

Парк „Буковичка бања“ је проглашен за непокретно културно добро – просторна културно историјску целину, одлуком СО Аранђеловац бр.06-16/89-01 од 27.01.1998.године.